srpski jezik engleski jezik home

AKTUELNOSTI

MART U ATINI - KRALJ EVRO JAČI OD BOGINJE ATINE

ILUSTROVANA POLITIKA, 27 mart 2010. godine.

Grci dužničku krizu doživljavaju sa zabrinutošću, ali žele sami da je reše i odbijaju da se odreknu svog ponosa. Na sastanku Asocijacije Evropskih Novinara UENS podneo referat o budućnosti evropske štampe. Novinari Srbije su nam pokazali, dajući incijativu da se podigne Avalski toranj, da uvek ima nade, rekao Dijego Karsedo predsednik Asocijacije Evropskih novinara (AEJ)

"Zemlja treba da je gorda, radosti da uvek ima." - Ovi stihovi iz Antologije grčke narodne poezije, koja mi je stajala u rafu kućne biblioteke petnaest godina, a koju sam poneo da čitam "na licu mesta", spontano mi se javiše u mislima dok sam sa Akropolja, na visini od 150 metara iznad mora, gledao Atinu. Nekada usamljeni breg je još pre dve i po hiljade godina, u Zlatno doba Atine, učvrstio Perikle. Sada se uzdiže iznad čitavog mora kuća i zgrada koji se zovu Atina, sa preko četiri i po miliona stanovnika, što je jedna trećina populacije čitave države.

Šta bi danas rekla boginja Atina, zaštitnica Grka, kada bi je vratili u njen Partenon i kada bi čula da su vekovi i hiljade godina istopili njeno zlato i moć. I da je njenim potomcima danas hladno oko srca i kada sunce ugreje. Sto dvadeset i pet tona zlata, koliko legenda pripoveda da je boginja imala na sebi, bili bi samo mali deo onoga koliko bi trebalo njenim potomcima da bi namirili svoj dug od 220 milijardi evra. Uvek dobro raspoloženi Grci, sa svojim lepim morem, sa svojom očaravajućom muzikom, plažama na mnogim ostrvima i sa tavernama u kojima se igra i peva do jutra, dočekuju ovo proleće sa zebnjom. Kako će da savladaju nove bogove, zapravo samo jednog, koji se zove Evro. Kralj Evro. A on se nadvio nad Grčkom kao neki tamni gvozdeni oblak, koji traži svoje da bi otišao i pustio suncu njegove zrake da obasjaju Grčku.

Štrajkuju i sobarice, ali svi znaju da se radi o krupnoj nevolji

Da taj veliki bog nije šala, čovek može da oseti već pri sletanju na Atinski aerodrom. I dok je avion našeg JAT-a mirno i u minut dodirnuo grčko tlo, već na izlazu nas je čekalo, umesto uobičajene dobrodošlice i graje taksista, neuobičajena tišina. Samo jedan taksi stajao je, kao neki siročić, a pored njega jedan policajac. "Danas je štrajk taksista, a ovaj je jedan od nekoliko taksija za bolesne i one koji idu u bolnice", kaže nam ljubazni policajac, koji nam je savetovao da uzmemo gradski prevoz, najbolje voz. Tako bi i bilo, da se nekako svi ne sporazumesmo, pa uđosmo u taksi zajedno sa jednim Grkom koji je vodio svoje dete u bolnicu.

"Došla su i nama teška vremena, i ne vidim kako ćemo da se izvučemo. Mnogo treba para, a dece je troje", vajka se taksista na lošem engleskom. Pripomaže se i nekim našim rečima, jer je, kako kaže, dvadeset godina vozio kamion od Grčke do Nemačke i često prolazio kroz onu veliku Jugoslaviju. Nismo razumeli da li je nešto komentarisao o svemu što se dešava, ali je na njegovom licu bila vidljiva zabrinutost. Bez hiljada taksija koji su se tog dana "odmarali" brzo smo stigli do našeg hotela u centru Atine i nagradili dobrotvora. Lako smo se dogovorili, opet na poseban način, i sa recepcionerom, koji nam je najpre rekao da ima soba samo na strani ulice, u kojoj je uvek živ saobraćaj, ali smo posle malih pregovora i lepih reči, ipak dobili smeštaj na mirnoj strani.

Naš taksista je znao svaku uličicu u gradu, pa smo bezbolno došli do hotela, ali smo već na ulazu, ušavši iz jedne sporedne ulice, čuli glasove preko razglasa. Bili su to štrajkači, koji su se negde u blizini nalazili. Čim smo ostavili kofere i raskomotili se, izašli smo i ne na velikoj razdaljini od hotela naišli na štrajkačko "gnezdo". Policajci su bili okolo, sprečavali su štrajkače da ne prekorače svoju odobrenu lokaciju. A ovi su u gomili protestovali, nešto uzvikivali, sigurno sa nadom da će i njihova akcija doneti neku vajdu. U tih nekoliko nekoliko dana u Grčkoj, gledali smo svakog dana najmanje po jedan "bataljon" štrajkača, čak i službenika grčkih avio - kompanija, koji su se takođe našli na listi ugroženih. Vrhunac je bio kada smo dobili pismo uprave hotela, kojim nas obaveštavaju da tog dana u Atini štrajkuju sobarice, pa nam sobe neće biti pospremljene.

Ne tražimo oprost dugova, već razumevanje za naše teškoće

Štrajkovi, koji se odvijaju, bar najvećim delom, u atmosferi tolerancije sa policijom, koja i sama traži veće plate, odvijaju se, sa nekim izuzecima, u atmosferi suzdržanosti i nenasilja. Toga tu i tamo ima, ali izuzetno. Čovek se ne može oteti utisku da su štrajkači svesni da njihove nevolje nisu samo problem profesije kojoj oni pripadaju, već da je to nevolja koja se sručila na čitavu zemlju i koja nije mala. To je svakako i razlog što se za sada sve odvija na način koji ne remeti u velikoj meri život na ulicama, pa čak ni turističke programe.

"Ljudi znaju da problem nije samo u njihovoj uskoj profersiji i esnafu i da je u pitanju dug koji je loš drug za celu zemlju, i ne samo za pojedince, pa su zato - bar za sada - ljudi tolerantni, a i očekuju da njihova vlada nađe neka rešenja" - kaže nam naš čovek koji dugo živi u Grčkoj i koji ima turističku agenciju. Ljudi su deprimirani i ljuti, ali ovoga puta pokazuju veću toleranciju prema vlastima nego što se moglo očekivati.

Uverili smo se da u tome ima istine, i da je jedan od glavnih razloga za takvu solidarnost, ako je ova reč uopšte prigodna, u onom stihu iz početka naše priče. Grci su, ma koliko pitom i uslužan narod, ipak prošli kroz mnoge nevolje i ratove u svojoj istoriji, i žele da ostanu ponosni i da ne dozvole da ih bilo ko vređa, pa makar to bili i oni iz zemalja koje su im bliske i sa kojima su u Evropskoj Uniji. Razloga za to ima, naročito kada se jedan nemački magazin grubo poigrao sa njihovim ponosom i iskoristio boginju ljubavi Afroditu da se naruga Grcima. I kada su neki tražili da im se, ako žele da se nagode, daju Akropolj, koji je najveća grčka svetinja, ostrvo Krf i tome slično. Na Nemce, koji su im i najbrojniji turisti, posebno su ljuti zbog arogancije koju ispoljavaju. Umesto da razumeju naše teškoće, oni se nadmeno ponašaju, kao da smo mi poslednji na ovoj zemlji. Kažu Grci.

U čitavoj situaciji, Grčki premijer Papandreu je otvorio državničko srce i "državne tajne" i Grcima rekao sve šta je i kako je. Mi ne tražimo da nam se oprosti dug ili neku milostinju. Mi ćemo sami izaći iz teškoća, ali tražimo razumevanje za našu situaciju, jer je to jedini put, njegova je poruka. Grke vređa i to što im eurosaveznici drže lekcije o ponašanju, umesto da sarađuju sa njima da se nađu rešenja. Svi mi znamo da treba smanjiti troškove administracije i javnih rashoda, disciplinovati i srediti poreske obaveze i primeniti druge mere. To ćemo i učiniti, govore Grci. Ali, to nije razlog da nas gledaju kao neke otpadnike i crne ovce, jer i druge zemlje Evropske Unije, kao što su Italija, Španija, Portugalija i Irska takođe imaju sličnih poblema, pa naš slučaj nije usamljen, ali prema njima se ponašaju daleko tolerantnije. Najdalje je u ljutnji na saveznike otišao potpredsednik grčke vlade Teodoros Paspalos, koji je podsetio Nemce na okupaciju Grčke u Drugom svetskom ratu - i da Grčka ima prava na reparacije. Oni su uzeli zlato i novac iz naših banaka i nikada ga nisu vratili, pa ovo pitanje mora doći na dnevni red jednom u budućnosti, rekao je bez ustezanja.

Avalski toranj i srpski novinari glasnici nade

Svet je pun nevolja i iznenađenja, zemljotresa i cunamija, orkana i ratova - pa ipak život ide dalje. Tako je i sa Grcima. Nije isto kao što je bilo, ali se živi. Smanjio se broj turista, ali ih opet ima dosta. Prošle godine ih je bilo preko petnaest miliona, od toga dosta naših. Polovina od nedavno anketiranih turista iz Srbije nedavno se izjasnilo se da će ove godine posetiti Grčku. Španija je na drugom mestu. Šengenske vize su tome svakako doprinele, ali i već stvorena tradicija. Srbi su svuda, kao darežljivi i dobri gosti, dobro dočekivani, pa neće Grke napustiti ni ove i idućih godina, ma kakva bila kriza. Da Grčka uprkos svemu nastavlja svoj hod, makar i stezala zube, pokazuju i mnoge konferencije i organizovane turističke grupe, koje se mogu videti na svakom koraku, iako nije sezona. Mi smo bili na Konferenciji Asocijacije evropskih novinara, gde je naša sekcija - Udruženje evropskih novinara Srbije (UENS) bila lepo primljena od grčkih domaćina, podpredsednika njihove asocijacije Atanase Papandropulosa i sekretara Saie Tsaousidu. Podneli smo i referat o budućnosti evropske štampe, koji je dobro prihvaćen.

Na samoj konferenciji, koja se delom održala i u prostorijama Nacionalne banke Grčke, gde su dodeljene novinarske nagrade, naši domaćini su organizovali izložbu umetničkih slika Nine Vuković o Avalskom tornju. Pred oko dvesta prisutnih u foajeu, posle dodele nagrada, predsednik banke Vasilis T. Rapanos, aludirajući na jednu od slika, rekao je da će se i Grčka podići kao što se podigao i Avalski toranj. A predsednik Evropske asocijacije novinara (AEJ) Dijego Karsedo je napomenuo da su novinarske organizacije Srbije zaslužne za ideju da se obnovi Avalski toranj, koji je bio srušen pre deset godina za vreme bombardovanja od strane NATO. Srpski novinari su nam pokazali da uvek ima izlaza i njihovu ideju je vlada prihvatila. Novinari i mediji u Evropi su danas u teškoćama, smanjuje se broj štampanih medija, otpuštaju se i često šikaniraju, ali je nada uvek tu. To nam pokazuju Grci, a ovom lepom izložbom i srpski novinari, rekao je stari novinarski as.

 

Miloje Popović Kavaja, Atina, 2010. godine

design & develop FLIINGDUTCH

replica watches replica watches relojes especiales relojes especiales replicas de relojes replicas relojes jordan retro 3 infrared 23 louis vuitton online shop replica watches swiss replica watches nike free tr fit 3 jordan retro 3 infrared 23 nike air force 1 replique montre