srpski jezik engleski jezik home

AKTUELNOSTI

INFORMACIJA O 47. KONGRESU AEJ U MASTRIHTU ( 19 – 21 NOVEMBAR 2009 )

  1. 47 Kongresu Asocijacije Evropskih Novinara (AEJ) u Mastrihtu (Holandija) prisustvovali su predstavnici 22 zemlje: Kipar(2), Hrvatska(1), Finska(3), Belgija(6), Švedska(1), Mađarska(3), Grčka(6), Italija(18), Španija(3), Jermenija(1), Holandija(16), Turska(2), Velika Britanija(8), Nemačka(1), Irska(6), Slovačka(1), Rumunija(1), Srbija(1), Francuska(1), Austrija(1), Belorusija(4), Poljska(1). Bilo je i oko  dvadesetak specijalnih gostiju. Ukupno: oko 100 učesnika.
  2. Domaćin 47. Kongresa AEJ u Mastrihtu, u hotelu Apple Park, bila je holandska sekcija AEJ, koja je uložila veliku napor da se skup održi na zavidnom programskom i organizacionom nivou. Kako su nam domaćini nezvanično saopštili, kongres je koštao oko 120 hiljada eura. Ovako visoka cifra iskazala se uprkos određenim popustima i beneficijama koje su imali učesnici. Pri tome je značajno da su kongres u celini finansirali država i grad Mastriht, jer nije bilo velikih korporacija koje su bile spremne da ulože u ovaj skup. Jedan od razloga je svakako što se kongres održavao u godini kada je kulminirao talas ekonomske i finansijske krize, koji se ispoljio i u Holandiji.
  3. Grad Mastriht je podneo najveći deo tereta. Kongres je otvorio i pozdravio gradonačelnik ovog grada Gerrit van der Kooij. Iako ima svega 120 hiljada stanovnika, Mastriht spada u istorijske gradove Holandije i Evrope, jer je u njemu 1992. godine potpisan prvi ugovor između 9 evropskih zemalja kojim je formirano jezgro sadašnje Evropske Unije. To je stari istorijski grad, na povoljnoj geografskoj raskrsnici između tri evropske zemlje, koji ima  bogatu tradiciju, veliki broj muzeja i starina, čak i svoju himnu. Obiluje kulturno - istorijskim spomenicima, pa je to i razlog što ga godišnje poseti preko 20 miliona turista. Istorijski događaj za Evropu, koji se upravo zbio u Mastrihtu 1992, svakako je bio i valjan povod da taj grad pruži gostoprimstvo predstavnicima evropskih novinara.
  4. Pored organizacionih i protokolarnih svari, glavna tema kongresa odnosila se na položaj evropskih medija u sadašnjoj ekonomskoj i političkoj situaciji na kontinentu. Opšti zaključak je da se stanje ne može oceniti kao dramatično, ali da je u poređenju sa prethodnom godinom položaj štampe i drugih medija pogoršan. To je vidljivo u skoro svim zemljama. O tome je opširan izveštaj podneo William Horsley, iz sekcije AEJ Velike Britanije, koji se ovom tematikom bavi već više godina. Ovakvo stanje, to je zaključak najvećeg broja učesnika u debati, posledica je ne samo postojećih materijalnih teškoća sa kojima se susreće današnja Evropa, već i drugih faktora. Posebno je pogoršan odnos vlasnika i akcionara medija prema novinarima i programima. Povezanost vlasnika i akcionara sa određenim vladajućim krugovima u državi i sa velikim korporacijama izražava se u gušenju bilo kakvih ozbiljnijih kritika, sputavanju medijskih sloboda i otpuštanju dela novinara i drugih saradnika. S druge strane, u nekim zemljama, koje su zastupljene u AEJ, gušenje slobode štampe i progon novinara, vrši se na najgrublji način. Kao primer izneseni su Moldavija i Belorusija, gde vlasti bez zazora atakuju na slobodu štampe, hapse i sude novinarima. O tome je opširno govorio predstavnik Belorusije.
  5. Gost Kongresa i učesnik u debati, bio je i Tomas Hammarberg, komesar za ljudska prava u Savetu Evrope, koji je posle održanog predavanja odgovarao na pitanja. Funkcioner ove visoke evropske  organizacije rekao je da je pitanje slobode štampe i medija jedna od prioritetnih tema kojima se bavi njegova institucija. Sve veći broj krivičnih tužbi protiv novinara, visoke kazne koje uključuju  zatvor i druge sankcije kojima su izloženi novinari i mediji su obeshrabrujući i ne ulivaju nadu. Kvalitetna i nezavisna štampa je od bitnog značaja za demokratski razvoj evropskih država. Zato je zabrinjavajuće da se pooštravaju zakoni i propisi kojima se sankcionišu i kažnjavavaju mediji, pod izgovorom da odaju službene tajne. Pri tome se kažnjavaju novinari koji ne žele da odaju izvore informacija . Pozitivan primer – ne tako čest – bio je u Irskoj, gde je sud odbio da kazni novinare koji nisu hteli da odaju izvore informacija. U većini zemalja, koristi se situacija povećanih pretnji od terorizma da se ograniče i prava medija, odnosno to služi kao alibi za pooštravanje zakonskih mera i propisa. "Naša institucija – koja broji oko 20 zaposlenih – rekao je Hammarberg, interveniše na svaku prijavu za koju smatra da zadire u domen ljudskih prava, pa se to odnosi i na medije. Ono što predstavlja teškoću, međutim, jeste da mi nemamo prava da ukidamo propise za koje smatramo da su suprotni principima ljudskih sloboda i prava i normativima Evropske Unije, niti možemo da nalažemo sudovima pojedinih zemalja da povuku ili ponište svoje odluke. Mi se, kao institucija evropskih integracija, obraćamo državama, jer nemamo prava da intervenišemo u privatne korporacije. Sugerišemo i da javni medijski servisi budu oni koji će objektivno da obaveštavaju javnost, pri čemu ni oni ne smeju da budu u rukama pojedinih političkih grupa ili stranaka koje su na vlasti", rekao je on. U diskusiji koja je pratila ovo izlaganje, čula su se i mišljenja da takav karakter ove institucije predstavlja zapanjujuće saznanje i da ona praktično nema nikakav realan uticaj niti ima ingerencije u slučajevima eklatantnog kršenja ljudskih prava i progona medija i novinara, što može samo da ohrabri pojedine države i njihove političke elite da zaoštravaju odnose prema štampi i novinarima. Utisak je bio da su članovi Kongresa istinski bili razočarani ovakvom pozicijom jedne značajne ustanove evropskih integracija, na koju se polaže nada i da ovakva situacija ne obećava dobru budućnost medijima.
  6. Članovi Izvršnog komiteta i učesnici kongresa bili su upoznati sa situacijom u Srbijii i sa buntom novinara i njihovih organizacija protiv izmena zakonskih propisa o štampi, koje su dale ogromne ingerencije državnim organima i sudovima u odnosu na medije i novinare koji potpadnu pod udar tih propisa. Stroge sankcije i visoke novčane kazne, protiv kojih su se pobunile novinarske organizacije i mediji u Srbiji, ocenjene su opravdanim i data je podrška da se nastavi sa kampanjom da se one revidiraju i ukinu. Inače, na rad srpske sekcije AEJ, gleda se pozitivno i računa se na naš veći doprinos evropskim procesima u budućnosti. Ideja je i da se jedan sastanak Izvršnog komiteta ili seminar održe u narednom periodu kod nas. To može biti i seminar o slobodi štampe u Evropi, o čemu je bilo reči na sastanku UENS-a 2009, i kome bi prisustvovali i predstavnici drugih nacionalnih organizacija i rukovodstva AEJ-a. Srbija je oslobođena fiskalnih davanja i za 2010. Pozitivno je ocenjeno i što je u našoj dnevnoj štampi dat publicitet skupovima AEJ-a, posebno na RTS-u.
  7. Na Kongresu u Mastrihtu promovisan je konkurs za Nagrade za najbolje evropske mlade novinare 2010. godine. Prijave mogu podneti svi novinari i studenti novinarstva od 17 do 35 godina, i to iz svih evropskih zemalja – kako onih koje su članice EU, tako i onih koje to nisu. Konkurisati mogu oni tekstovi koji su usmereni na širenje i razvoj evropskih integracija, odnosno na međusobno približavanje evropskih naroda i njihovih vrednosti i njihovu afirmaciju u javnosti evropskog kontinenta. Ti radovi mogu biti štampani (znači štampani u novinama i odgovarajućim štampanim publikacijama), zatim na Internet izdanjima i radio prilozi (printed articles, online articles and radio submissions). Pisani tekstovi treba da budu do tri kompjuterske stranice, odnosno do 2000 reči, a radio prilozi na CD ROMU (DVD, uključujući i Internet). Konkurisati mogu i radni timovi od najviše tri člana, odnosno koautori. Od prijavljenih, žiri organizacije koja vodi ovu akciju će izabrati 36 dobitnika, a od ovog broja izdvojiće tri priloga za specijalne nagrade, odnosno radove koji se odlikuju najoriginalnijim pristupom i stilom, koji su rezultat autentičnog istraživanja, a odlikuju se i najboljim izražajnim stilom. Dobitnici pomenutih 36 nagrada biće nagrađeni, pored ostalog, trodnevnim boravkom u Istanbulu, a dobitnici specijalnih nagrada imaće pravo boravka u jednoj od evropskih prestonica po svom izboru. Konkurs je otovoren do 28. februara 2010. Zainteresovani mogu da dobiju više informacija na sajtu www.EUjournalist-award.eu ili na Info@EUjournalist-award.eu. AEJ je jedan od promotera i sponzora ovih nagrada, koje su na Kongresu prezentirane. UENS treba da promoviše ovu instituciju, da obavesti na odgovarajući način našu javnost i novinarske organizacije i da na taj način uzme aktivno učešće u ovoj akciji, koja će se održavati svake godine. U tom smislu, treba da zadužimo i nekoliko naših članova da se angažuju u ovoj akciji. Interesantno je da je štampan i poster na našem jeziku, koji može poslužiti u ove svrhe, a obezbeđeni su i drugi propagandni materijali na engleskom i još nekim jezicima.
  8. Domaćini su za učesnike kongresa organizovali dve posete: pograničnom biznis parku AVANTIS i budućoj Svetskoj izložbi cveća FLORIADE 2012. Cilj je bio da se pokažu prednosti evropskih integracija u pojedinim oblastima, što su smatrali značajnim kada su u pitanju predstavnici medija iz preko 20 evropskih zemalja. AVANTIS je međugranična naučna i poslovna korporacija (Cross- border Avantis science and business park), koja se nalazi na tromeđi Holandije, Nemačke i Belgije. Centar, na 100 hektara površine, koji obuhvata sve tri zemlje, razvija poslovne i naučne firme i institucije, u zavisnosti od koncepta i interesovanja. Sve tri zemlje učestvuju u razvoju i funkcionisanju na dva načina: kroz državne investicije, tamo gde postoji interesovanje, i kroz privatni kapital. U Avantisu već radi oko deset hiljada zaposlenih iz sve tri države, a u svakoj instituticiji ili firmi pod jednakim uslovima je dozvoljeno da rade građani iz sve tri države, ako ispunjavaju zajednički dogovorene uslove. Kako nam je objašnjeno na samoj prezentaciji, ovakvih centara u Evropi ima već preko 50 i oni pokazuju dobre rezultate. Problema je najviše u tome kako regulisati radne, socijalne, poreske i druge uslove, a da niko ne bude oštećen sa gledišta mogućnosti koje ima u svojoj državi. Poenta je da zaposlenima tu bude bolje i rentabilnije. Ceo kompleks je na teritoriji sve tri države: Nemačka 40 odsto, Holandija 30 odsto i Belgija 20 odsto.
  9. Druga institucija koja impresionira jeste buduća Svetska izložba cveća Floriade 2012, koja se takođe prostire na velikom prostoru u samoj Holandiji, ali u kojoj će učestvovati oko 100 zemalja. Akcenat se stavlja upravo na toj raznovrsnosti i multietničnosti, koja ide i van evropskih granica. Očekuje se nekoliko miliona posetilaca, a mnoge institucije koje su tu podignute, ostaće trajno i negovati hortikulurunu industriju i sve ono što ide uz nju.
  10. Pripreme za pedesetogodišnjicu AEJ – 2012 (AEJ je osnovan u Maju 1962. u San Remu) predočene su učesnicima 47. kongresa u Mastrihtu. U kratkim crtama su naznačene aktivnosti koje bi na najbolji način mogle da obeleže ovaj jubilej. Pored prigodnih brošura i drugih materijala koji bi se odnosili na istoriju i delovanje organizacije, predviđa se i njeno proširenje na još jedan broj segmenata koji su vezani za medije, kao i suočenje sa novim tehnologijama u elektronici, koje u sve većoj meri konkurišu štampanim listovima i časopisima. Jedna od tema koje je predložila grčka delegacija jeste da se upravo ovo pitanje nađe na dnevnom redu. Naglašava se i saradnja sa institucijama evropskih integracija koje su bliske medijima.
  11. Godina 2010 treba da označi veću afirmaciju UENS-a na medijskoj sceni Srbije, i da u saradnji sa nacionalnim sekcijama AEJ-a i rukovodstvom organizacije u Briselu, organizuje jedan broj aktivnosti koje će to označiti. Pored sajta, okruglog stola o slobodi medija u Evropi, proglašenja najevropskog novinara Srbije i drugih aktivnosti, članovi UENS-a treba, shodno svojim interesovanjima i temama kojima se bave, da aktivnije učestvuju i na seminarima, konferencijama i skupovima koji se nagoveštavaju od nacionalnih sekcija i vrha AEJ i da na taj način ojačamo naše prisustvo u medijskom svetu Evrope.

Izveštaj pripremio:
Miloje Popović, gen. sekretar UENS-a
januar 2010.

design & develop FLIINGDUTCH

replica watches replica watches relojes especiales relojes especiales replicas de relojes replicas relojes jordan retro 3 infrared 23 louis vuitton online shop replica watches swiss replica watches nike free tr fit 3 jordan retro 3 infrared 23 nike air force 1 replique montre